Razmišljam već par dana kako da započnem ovaj tekst. Bliži se Međunarodni dan sreće pa kao svaki umetnik, pomalo filozofski raspoložena, pitam se – da li je neophodno podsećati ljude na sreću time što će se obeležavati jedan takav dan? Melje li nas život i kolotečina toliko da smo zaboravili šta sve sreća jeste? Da li je nekada potrebno da malo preispitamo svoje poimanje sreće? Da preispitamo sopstvene vrednosti i životne ciljeve koje smo u skladu sa njima postavili?
U krajnjoj liniji, zašto da ne? Često u trčanju „ za srećom“ zaboravimo da nam je tu, u nama, da osvetli život na trenutke i pokaže da je neodvojivi deo našeg bića. Ne znam da li ste primetili da je reč sreća ženskog roda? 🙂 Međutim, da krenemo malo kroz istoriju i vidimo kakvo je bilo razumevanje sreće i kako je definisana.
Možda je najinteresantnija priča o Epikurejcima (osnivač ove škole bio je Epikur ) i Stoicima (osnivač ove škole bio je grčki filozof Zenon).
Epikurejci su smatrali da život treba da bude podređen ispunjavanju sopstvenih hedonističkih želja – puno pića, jela seksa… i da ne postoji moralna prepreka za to, jer je ”ovozemaljsko uživanje najveće dobro kojem bi ljudi trebalo da teže i kome su podređene sve druge vrednosti. Najveće ljudsko zlo je bol koji bi trebalo izbegavati”. Za razliku od njih, Stoici su smatrali da život ima neki viši cilj, svrhu i da se moraju podnositi odredjene žrtve da bi se do nekog cilja došlo, smatrali su da se ”ljudska sreća može dostići kroz moralno delovanje”. Dakle, vrline kao što su ”umerenost, razum, pravednost su te koje čoveka mogu dovesti do stanja blaženstva, zadovoljstva i sreće” .
Neki od vas koji ovo čitate pronaći će sebe među Epikurejcima, neki među Stoicima i to je ok. Upravo tu leži jedna od zamki mnogih ljudi kada govore o sreći tj.nesreći – oni ne žele da izađu izvan svoje zone komfora, ne žele da daju tj. da žrtvuju ništa da bi dobili nešto… Ali da nastavimo dalje kroz istoriju…
Kod nekih novijih hrišćanskih mislilaca ćete naići na stav da su pakao i raj stanja duše. Oni koji su živeli u skladu sa vrednostima kao što su samilost, dobrota, pravičnost, poštenje krenuli su putem koji vodi stanju blaženstva. Kao najveća hrišćanska vrlina navodi se ljubav, koja je uzvišena – nije najvažnije da budemo srećni već da volimo, čak i kada to od nas zahteva žrtvu. Iz ovoga razumemo hrišćanski stav, da sreća nije u prolaznim stvarima, već u ”ljubavi i otvaranju sebe Drugom, kroz ljubav, posvećenost i žrtvu”.
Artur Šopenhauer je po svojoj prirodi bio veoma pesimističan, a naročito kada je ljudska sreća u pitanju. Iako je zaista bio veliki mislilac i filozof, za današnje vreme nimalo nije inspirativan za razumevanje novih koncepata kao što su lični rast, razvoj, unapređenje sopstvenog života i slično. Smatrao je da „živimo u najgorem od svih svetova“. Sreća nije bila reč koju je Šopenhauer često koristio i njegov recept kako da ostvarimo “podnošljiv” život je „da imamo veoma niska očekivanja od života“. Ako ništa dobro i ne očekujemo, nećemo patiti zbog neostvarenja svojih želja, pa ćemo, biti zadovoljni onim što imamo. Dok pišem ovo, pred očima vidim mnoge svoje klijente, razočarane u rezultate svoga života, koji su želeći da izađu iz nezadovoljstva, zapostavljali svoje potrebe i želje baš iz razloga da ne bi bili iznova razočarani. A to je najtužnije što može da se dogodi ljudskom biću – da se zatvori za svoje želje i potrebe, jednom rečju, da se “zatvori“ za život . Mnogi najčešće upravo to rade, usled dugog perioda neostvarenih rezultata, želja, ciljeva…
Živimo u vremenu gde reč, pojam, definicija sreće, menja svoje značenje, a time i ulogu koju ima u ljudskom životu . Naravno tu su i načini kako je dosegnuti. Danas veoma visoko vrednovana, komercijalizovana, sreća postaje neuhvatljiva kao Kairos (Bog sreće koji je bio nemiran i uvek u pokretu, značenje njegovog imena – pravi trenutak , upravo nam govori o sreći kao „uhvaćenom trenutku“ ). Recepti za sreću nas preplavljuju sa svih strana- od socijalnih mreža, časopisa, kao uputstvo za sklapanje stola, kao da je sreća neka jednačina koju ako dobro sklopimo – eto nam je!
Sreća je mnogo više od toga i zato nema univerzalnog recepta. Ona ima mnoga lica, kao cvet sa puno latica, svaka latica je samo deo onoga što čini cvet. Tako i sreća može biti: trenutak mira isto kao i uzbuđenja, onaj trenutak kada vas preplavi lepota života samo zato što je takav kakav je. To su oni trenuci kada vidimo sebe nasmejane, u miru, okružene ljudima koje volimo, to su oni mirisi iz mamine kuhinje koji nam izmame osmeh, to su svi oni trenuci kada nam je toplo oko duše – bilo da se slavi , smeje, gleda zalazak Sunca… SREĆA SU TRENUCI !
Nezadovoljstvo trenutnim životnim okolnostima nije odsustvo sreće! Ona je tu, samo malo sklonjena u stranu .
Zadovoljstvo životom je nešto što može biti stalno prisutno u našem životu, sreća je samo onaj momenat ushićenja koji nas prožme i prođe, zato ljudi često misle da su nesrećni jer sreću ne osećaju stalno, ali istina je da uvek imamo dovoljno razloga da budemo zadovoljni onim što imamo.
Evo jedne lepe vežbe, koja vas neće učiniti srećnima, to joj i nije cilj, ali vam u trenucima velikog nezadovoljstva može povratiti veru u sreću, život. Ova vežba služi da promenite fokus, što je u teškim trenucima veoma važno, jer to omogućava da povratite snagu da koračate dalje, a možda vam može pomoći da uhvatite Kairos – a za njegov čuperak i time ugrabite taj čudesni momenat sreće – „pravi trenutak“ koji će promeniti sve.
VEŽBA 5 ELEMENATA – ZAHVALNOST
Sedite i na papir napišite 5 stvari za koje ste zahvalni u ovom trenutku života u kome se nalazite!
Uradite to 3 dana za redom. Ako možete, svaki dan dodajte ponešto novo na spisak i čitajte nekoliko puta u toku dana. Zatim narednih 5 dana započnite dan sa tim spiskom i idite u san sa čitanjem istog.
Zašto? Da biste sebe iznova podsetili da – onoliko koliko je razloga za nezadovoljstvo, isto toliko je razloga i za zadovoljstvo, a time i sreću. Sa promenom fokusa mi menjamo misli, pružamo sebi šansu za optimističniji pogled na situaciju, a time otvaramo vrata promeni. U negativizmu svojih misli i osećanja, ništa dobro nećemo biti u stanju da uradimo .
Sve što nam je potrebno za sreću, tu je, u nama. Zato ne čekajte da vas drugi podsećaju na to već povremeno, pogotovu kada je težak period, napravite svoju listu 5 elemenata i čitajte, samo čitajte, dopisujte i ne zaboravite, sreća ima mnoga lica a vi odlučujete da li u njih gledate. Sreća je naš izbor. Za kraj, delim sa vama citat jednog od mojih omiljenih pisaca ,Meše Selimovića :
“Neki jure za srećom, drugi je stvaraju. Kada ti život stvori hiljadu razloga za plakanje, pokaži mu da imaš hiljadu razloga za osmeh”
