DA LI SLUŠAMO SVOJE SRCE ? U KOJOJ MERI TO ČINIMO?
„Na bes, cinizam, ironiju odgovorite mislima ljubavi jer time čuvate sebe i svoje srce. “Zakoni privlačenja” čine svoje pa što im ne bismo i mi pomogli? Dozvolite sebi da osetite kako izgleda kada vaše srce donose neku odluku, bez opterećenja logikom i bez odgovora, pravdanja ili objašnjenja, koje će zadovoljiti vašu okolinu. Platite tu cenu jer ono što time dobijate NEMA CENU„.
Nije lako ovo reći, a još manje uraditi, jer kada bi sve bilo tako jednostavno kako zvuči, život bi bio predivna bajka. Ipak, kako bi nam život izgledao da ne težimo boljem, da ne težimo ispunjenju i realizaciji svega što možemo biti. Na jednom predavanju, profesor Milenko Vlajkov (profesor, psiholog, učitelj meditacije, psihoterapeut) rekao je jednu rečenicu koju nikada neću zaboraviti – “ nije dovoljno samo da budemo ono što jesmo, mi moramo raditi na tome da budemo sve ono ŠTO MOŽEMO BITI!”.
U prethodnim člancima sam vam već dovoljno pisala o važnosti onoga šta mislimo, šta osećamo, kako i na koji način to utiče na naš život i šta je u stvari čudesna ljubav ( ljubav prema sebi ), kako da se vratimo sebi i kada je pravo vreme za to. Ovaj put u centar svog teksta stavljam SRCE. Danas vam pišem o onome što sam u svojoj knjizi, koja se polako krčka, nazvala ZAKON SRCA.
Da li je srce prepreka ili jedini pravi put? Od nas zavisi.
Kad odlučimo da poslušamo svoje srce, a ne da se nagodimo sa sopstvenim strahovima, porodicom, okolinom,naš život dobija potpuno drugačiji izgled i ukus, ali DA LI SLUŠAMO SVOJE SRCE I U KOJOJ MERI TO ČINIMO?
Još važnije pitanje je – da li umemo da poslušamo svoje srce, a da usput ne ostavimo haos iza sebe tako, da se postavlja pitanje, šta je to što smo zapravo dobili? Pišem vam ove reči misleći na sebe jer ljudi koji istinski poznaju put srca, ne srljaju, srce im nije izgovor za gomilu ludosti i gluposti gde je više patnje i bola nego lepote…
Ne mogu a da se ne osvrnem na jedan fenomen, koji je dugo bio deo moga života a koji je u neobičnoj vezi sa srcem…. I danas, kao mlad psihoterapeut, često nailazim u radu sa ljudima na veoma sličan fenomen u ponašanju, a veoma je delikatan. Nazvala sam ga – SAMOOBMANA. Naravno, ni jednog trenutka ne mislim na samoobmanu kao jedini način funkcionisanja jer to dovodi u pitanje zdrav razum, a to bi se onda drugačije zvalo. U ovom kontekstu i primeru koji ću vam navesti, iskoristila sam dve reči da objasnim ovaj fenomen pa sam mu dodala još jednu reč i nazvala ga samoobmana-samoodbrana.
Zašto samoodbrana? Zato što predstavlja sve one načine koje smo koristili da “preživimo” određene životne trenutke, situacije ili čitave periode života. Želim kroz svoj primer da vam dočaram kako je “samoobmana” ( psihoterapeuti koriste reč mehanizmi odbrane, Geštaltisti reč kreativne adaptacije, a mi ćemo koristiti reč samoobmana da bude lakše ) smetnja upravo onome što zovem zakon srca.
Moj buntovnički duh se rano iskazao a dobio je “pun sjaj” u tinejdžerskom dobu, naravno! Otpor prema autoritetima nije bio samo u opisa tog razvojnog perioda već je na neki način postajao deo mog funkcionisanja. Svaki pokušaj da budem smeštena u bilo kakav kalup, svako nametanje tuđe volje na bilo koji način – nije bio moguć. Bila sam spremna da se odreknem svega, samo ne svoje slobode tj mog poimanja slobode.
Ljudi koji imaju veliki otpor prema autoritetima, u čijoj osnovi jeste otpor prema bilo kakvoj vrsti kontrole, su upravo ljudi koji su u odrastanju bili kontrolisani. Problemi sa autoritetom uvek su na nivou uverenja, a to je da su autoriteti negativni, manipulativni i ograničavajući. Tada osoba pokušava da pobegne u “slobodu “ odbacujući sve autoritete. Bes je dominantna emocija najverovatnije zato što život tih ljudi nadziru drugi… Nije nadziranje uvek očigledna kontrola, tu je najčešća unutrašnja kontrola koja je mnogo jača i manifestuje se kroz lične zabrane tako što, kada se uradi nešto neprihvatljivo, javljaju se negativne emocije koje su teško izdržive pa “izjedaju iznutra” a to opet vodi nezadovoljstvu. Što je nezadovoljstvo veće, bes se nagomilava a time je potreba da se umanji autoritet sve jača. Kako se najčešće manifestuje ovakav obrazac: Počinjemo da RADIMO šta hoćemo u svom životu i time se “samoobmanjujemo” tj stvaramo iluziju da ŽIVIMO kako hoćemo ! Više o tome čitaćete u knjizi, a da nastavaimo dalje sa našom temom.
Kao veoma odlučna osoba ceo život RADIM šta hoću i poprilično ponosna na to, bila sam prepuna otpora i morala sam da uložim puno truda i rada na sebi da bih razumela i shvatila da ne živim KAKO hoću i kako želim. E, tada sam morala sebi da postavim pitanja: Šta ja to želim? (od sebe, svog života, karijere…), a potom kako do toga da dođem?
Kao mlada žena, bila sam opčinjena popularnošću i svim onim što ona nosi. Da, divno je kada te vole, prepoznaju… Da, popularnost daje mnogo više mogućnosti za brže postizanje rezultata, ali popularnost ima i svoje naličje. Naličje postaje onda kada potreba za “popularnošću” postaje zavisnost. Dala sam sopstveni primer, ali biti prihvaćen, voljen je manje ili više opšti motiv svega što radimo i motiv mnogih naših potreba…
Zbog toga je često naše samopoštovanje dato drugima u ruke ( bićemo zadovoljni i puni samopouzdanja samo ako nas drugi prihvataju, vole, tapšu po ramenu i sl. ). Nekada je ta potreba toliko jaka da gubimo sebe u potpunosti, svoje želje, ciljeve i postajemo robovi tuđih želja i ciljeva a da toga uopšte nismo svesni. Probudimo se onda kada nas je nezadovoljstvo već toliko obuzelo da “zakon privlačenja” ili bolje rečeno život, počinje da isporučuje sve ono što ne želimo. A gde je tu srce? I šta tada uraditi?
Tada je potrebno da ga oslušnemo . Da to učinimo istinski . Ceo niz divnih vežbi ja sam nazvala zakon srca. Naša energija, snaga, nema prekidač kojim se isključuje ili uključuje, ali kao što možemo na cd plejeru da pojačavamo ili utišavamo ton, tako možemo i da prilagođavamo svoje vibracije (vibracije čine naše emocije i misli, za one koje ova tema zanima vise neka malo vise pročitaju šta neuronauke kažu o limbičkoj rezonanci danas).
Sa nekim ljudima možemo da ih pojačavamo, sa nekima da ih malo utišavamo (u redu je da sebe energetski štitimo), međutim, to divno mesto u našim grudima, to svetlo koje je u nama, čeka da bude oslobođeno jer izvor svega dobrog što želimo i činimo u životu. To je naše srce ispunjeno ljubavlju.
Energija ljubavi omekšaće grubost i težinu svih okolnosti. Čak i onda kada vam se neko ili nešto ne dopada. Pokušajte da emitujete vibracije ljubavi jer ljudi se menjaju kada ih osete u blizini, ne znaju šta je, ali žele još. Dobro srce omekšava i najtvrdokornije ljude. Gledala sam to u svojoj kući. Izvor te enrgije je bila moja majka.
Odaberite vezu, situaciju, prijateljstvo ili bilo šta što je za vas zbunjujuće u ovom trenutku. Ako su vam emocije uzburkane, pomešane ili ste nesigurni – zastanite na trenutak. Izaberite govor srca umesto besa, ljutnje ( to vam kaže neko kome je jezik uvek bio brži od pameti, neko ko danas živi ovo što vam govori i uživa u svom novom „ja“ ) i učinite sledeće :
Zapitajte se šta je to što zaista želite? Pritom zaboravite na trenutak svoje divne mame, tate, muževe, žene, decu ili sve one drage ljude koji sve što rade zaista rade za “vaše dobro”. Ne sumnjamo u to, ali ovde se radi samo o vama! Bez kalkulacija, strahova, bez papira „za i protiv“. Probajte da oslušnete samo svoje srce! Ono zna pravi odgovor za vas. Pa šta ako se odgovor koji dobijete dopada samo vama?! To i jeste zakon srca. Za vas, ali i za druge. Bez straha i otpora. Samo vi i vaše srce.
Sve što radite da biste poslušali svoje srce, pogotovo kada ste u komunikaciji sa drugim ljudima, posmatrajte očima ljubavi. Kada vidite lepotu i dobrotu u ljudima i vama može biti uzvraćeno na isti način. Preusmerite svoje emocije. Umesto da po inerciji akcenat stavljate na ono najgore u osobi ili situaciji, vi se usmerite na ono dobro u situaciji ili osobi, čak i kada vam se osoba zaista ne dopada. Svaki čovek na ovom svetu ima u sebi nešto dobro što može da pruži. Ovaj stav će vam pomoći da pronađete dobar, optimalan način da nekom nešto saopštite, kažete, možda da nešto uradite. Naše odluke i želje uključuju i druge ljude i imaju posledice i po druge, zato poslušati svoje srce nije lako.
Ja sam napravila eksperiment da bih vežbala „posmatranje očima ljubavi„ i to sam činila tako što sam donosila odluku da jedan ceo dan bez obzira na kakve ljude nailazim, pokušam da vidim i da nađem sve ono dobro na njima i u njima. Nije važno da li ih poznajem ili ne. Čak i kada bi me iznervirali – tada pogotovo. Već sam vam do sada u tekstovima govorila o promeni fokusa. U mom radu sa ljudima to je česta tehnika koja daje puno dobrih rezultata na mnogim nivoima – od svesnosti pa do promene ponašanja.
U početku mi je bilo teško, čak neuspešno, ali polako, korak po korak, zakon srca je proradio. Dopustite svom srcu da „govori„ bez ikakvog straha od ishoda, jer znate kuda taj put vodi. U svakom čoveku usmerite se na vrline, a ne na mane. Na bes, cinizam, ironiju odgovorite mislima ljubavi jer time čuvate sebe i svoje srce. “Zakoni privlačenja” čine svoje pa što im ne bismo i mi pomogli? Dozvolite sebi da osetite kako izgleda kada vaše srce donose neku odluku, bez opterećenja logikom i bez odgovora, pravdanja ili objašnjenja, koje će zadovoljiti vašu okolinu. Platite tu cenu jer ono što time dobijate NEMA CENU.
Za kraj, reći ću vam jednu od najlepših poruka iz detinjstva sa kojom sam odrasla, koju je moja majka nebrojeno puta rekla, a sigurna sam da će dati odgov svima onima koji su pomislili na neke osobe koje nije lako gledati “očima ljubavi”. Govorila bi : „Ksenija, ne kažnjavaj sebe da budeš loša zato što su drugi ljudi loši!„
Dosta vremena je prošlo dok nisam u potpunosti razumela veličinu onoga što mi je govorila , a to jeste zakon srca- ljubav prema sebi i drugima kroz dobre misli, dobre emocije, promenu fokusa na dobre stvari i razumevanje svojih samoobmana zarad dopuštanja srcu da bira za nas u miru.
