Nedavno sam bila u situaciji da slušam jednu kratku ali interesantnu debatu na temu: „POZITIVNA PSIHOLOGIJA, DA ILI NE?“
Slušajući tu interesantnu debatu, palo mi je na pamet nešto zaista značajno za razmišljanje, a to je – Da li vreme u kome živimo i brzina promena koje se dešavaju zaista prevazilaze naše adaptibilne sposobnosti i da li je prevencija moguća? Narodski rečeno – možemo li mi da izdržimo sve ono što nam se dešava, možemo li da se snađemo na najbolji način po nas? Kako da se nosimo sa svim onim što nas frustrira, izbacuje iz naše ravnoteže (znamo da je to drugo ime za probleme, nevolje)? Kako da se vratimo u kolosek kada udara sa svih strana?!
Tu stupa na scenu pozitivna psihologija ali i mnoge različite oblasti i tehnike, koje zaista mogu da nam pomognu da osnažimo sebe, da se razvijamo, da unapređujemo sopstvene veštine . Rad na sebi otvara vrata ka boljem razumevanju sebe ali i sveta, tj. ljudi oko nas. Jednom rečju – mi učimo . Nažalost, u prirodi čoveka je da uči kroz bol. Priznajem , bilo mi je teško da prihvatim ovakvu misao ali kada sam svoju sumnjičavost i nezadovoljstvo sklonila u stranu i malo bolje razmislila o sopstvenim bolima, zaista mi je postalo jasno da „uzdizanju na evolutivnoj lestvici uvek prethodi kriza“. Što je kriza veća, veća je prilika za učenje i razvijanje sposobnosti.
Ono što ne možemo da promenimo (a lista je mala iako postoji) važno je da hrabro podnosimo, ali ono što možemo promeniti ne smemo ignorisati. Ono što sledi dalje u tekstu pisala sam obraćajući se vama, ali sam sebi to govorila svaki put kada sam želela korak napred! Nadam se da će i vas inspirisati.
NIŠTA NAMA BEZ NAS! Koliko puta smo to sami sebi rekli u polu šali? E pa vreme je da nam to bude moto! Mi uvek znamo šta je to što je za nas u ovom trenutku realno za ostvariti. Ako nam je želja i volja da rešimo svoj problem, promenimo neku naviku ili šta god to bilo što bismo da menjamo – veća od straha, onda smo na pravom putu!
Slobodno se oslonite na svoje procene. Kada kažem procene, mislim na onaj unutrašnji glas koji tako lako zanemarimo… zašto? Zato što u istom trenutku se pojave svi ostali glasovi koji podmuklo sabotiraju svaki pokušaj da se iz tog začaranog kruga negativnosti izađe. Zdrav razum je zakon fizičkog plana egzistencije, a to znači da dopustite sebi da se u svakom trenutku oslonite na sebe i svoje procene. Drugi ljudi vas mogu inspirisati, dati ideju, ponuditi neku vrstu pomoći, ali niko za nas ne moze popiti gorku pilulu kao što ni mi to ne možemo činiti za druge koliko god da želimo da pomognemo. Niko ne zna tako dobro kao vi gde je srž nekog problema ili izazova koji je pred vama. Ako je strah veći od želje i volje da krenete u proces promene- onda niste za tehnike samopomoći niti za pozitivnu psihologiju, već za jedan dobar kanabe – psihoterapeutski. Ako strah nije veći od želje i potrebe, ali ne znate kako biste dalje, pročitajte sledeću tačku
SAČEKAJTE PRAVI TRENUTAK DA REAGUJETE( ni voće se ne bere dok ne sazri)
Nije svaki trenutak pravi trenutak za reagovanje (meni je ovo bila jedna od težih lekcija, zbog prirode mog naglašenog temperamenta). Onima kojima je ovakav način funkcionisanja deo njihove prirode, onda neka preskoče čitanje ovog reda. Za sve one kojima nije, predlažem sledeće: pre nego što bilo šta preduzmete i krenete u akciju (verbalnu, fizičku… ) važno je da sebi odgovorite na ova pitanja i da razmislite:
jesam li u ovom datom trenutku sposobna/an da reagujem na najproduktivniji način za mene?
Kada kažem sposobna/an mislim na to da li poznajete sebe i svoj način regulacije negativnih emocija? Da li imate sve resurse potrebne za akciju? Da li ste dovoljno samopouzdani ? Nije poenta da nešto uradite i kažete i onda se još dodatno raspadnete u svemu tome, već da u svojim namerama i reakciji budete produktivni , staloženi i što je najvažnije, da nakon svega više nemate pogled unazad i rečenice tipa „ trebala/o sam uraditi to… reći to i to… i onda vam vreme prolazi u razmišljanjima šta ste mogli i okrivljavanju sebe zašto to niste…
Razmislite o tome i ukoliko se ne osećate dovoljno snažnima, sačekajte malo, pojaviće se dobar trenutak za to da odreagujete . Osnažujte sebe i podižite svoje samopouzdanje kroz razne tehnike – moje ću vam otkriti u vremenu koje dolazi:
šta je to što želim da postignem i kakve će to posledice imati po mene?
Nije loše da razmislite o mogućim posledicama pre nego što odreagujete, jer iako se ne može predvideti sve , važno je da imate da imate i plan B i plan C. Olakšaće vam život bar malo… Čovek XXI veka razmišlja unapred ali se nalazi tj. prisutan je u sadašnjem trenutku. Birajte da li ćete biti čovek xxi ili nekog drugog veka…na vama je.
da li sam izabrala/o najoptimalniji način da to i sprovedem ?
Nema idealnog načina, jer da ima svi bismo bili Mahatme Gandi, ali nekada je (moje lično mišljenje je – uvek) način na koji nešto radimo, činimo, govorimo, ponašamo se – presudan. Zato, Ako nemate pozitivne odgovore na ova tri pitanja, velika je verovatnoća da šta god uradili, nećete postići mnogo. Dobro pročitajte, nisam rekla ništa – već mnogo:
3. NE POSTOJI NIŠTA ŠTO NE MOZETE UNAPREDITI, POBOLJŠATI ILI RAZVITI DO ODLIČNIH REZULTATA!
Pitanje je vremena, resursa i drugih zahteva (fizičkih, telesnih) ali pre svega vaše volje i želje, jer bez toga sve je samo prazna priča. Pronaći ćete u moru trenera, coach-eva i tehnika pozitivne psihologije – biser baš za vas! Ne čekajte ni trena, jer nešto što nije u nama, neće se pojaviti spontano, već se mora naučiti .
Osetite sada snažni talas nove energije koja vas obuzima! Osetite jako, snažno najsnažnije!! Osetite!!! Zatvorite oči ako vam je lakše i uradite to iznova i iznova!! Ako ste uspeli, onda posedujete sve je što je potrebno da napravite prve korake! Sve ostalo vam već dolazi… zar ne osetite ?
